Hrvatska

Slovenija

Nemačka

Rusija

Bugarska

madjarska.jpg

Italija

Francuska

Rumunija

Češka

turska.jpg

Holandija

Švedka

Danska

finland.jpg

Norveska

estonija.jpg

albanija.jpg

galicija.jpg

malta.jpg

tajland.jpg

Vi ste na stranici: Home › О Династији Обреновић › Three Column Page

Обреновићи као реформатори Србије

Grb Obrenovića
"ВРЕМЕ И МОЈЕ ПРАВО"

О Династији Обреновић

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815 - 1903 изузев 1842 - 1858. Њен родоначелник био је Кнез Милош Обреновић, а последњи владар  Краљ Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од Кнежевине је постала Краљевина.

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: Кнегиње Љубица и Јулија, Краљице Наталија и Драга, затим браћа Кнеза Милоша : Господар Јован , Господар Јеврем и Војвода Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаила Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.


Династија Обреновић

Династија Обреновића данас званично нема директних мушких потомака. Међутим, постоје потомци Јакова Обреновића по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Пред општинским судом у Горњем Милановцу Србољуб и Слободан Јаковљевић доказали су да су директни потомци по правој мушкој линији Јакова Обреновића, Милошевог брата. Број решења је П1 бр.355/03.


Родослов

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем (око 1735-1777) и Вишњом (око 1730-1817) (рођ. Урошевић или Гојковић), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче. После Обренове смрти, Вишња се преудаје за Теодора Михаиловића (?-1802) у Горњу Добрињу и са њим добија синове Милоша, Јована и Јеврема. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје,  у прво време, и Теодоровић, по њиховом оцу.

Господар Обрен Мартиновић’  је сахрањен у цркви  Св. Саве на Савинцу код Горњег Милановца , а супруга му Вишња у порти манастира Враћевшница. Теодор Михаиловић је сахрањен у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла коју је на месту старе сазидао кнез Милош 1822. године. Господар  Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Војвода  Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници. Потомци Господара Јакова почивају, углавном, на старом Брусничком гробљу. Син Војводе Милана је сахрањен у Петрограду.

Књаз Милош Обреновић, Кнез Михаило и Кнежевић Сергеј почивају у Саборној цркви у Београду. Краљ Милан и Књегиња Љубица су сахрањени у манастиру Крушедол.  Господар Јован почива у Новом Саду, већи део његове породице је сахрањен у цркви на Савинцу. На Савинцу је сахрањена и Мина Вукомановић, кћи Вука Караџића, као и родитељи Књегиње Љубице из благородне породице Вукомановић. Господар Јеврем је сахрањен у манастиру Раковица заједно са супругом Томанијом и сином Милошем, оцем Краља Милана. Књегиња Јулија почива у Бечу, а Краљица Наталија у Лардију крај Париза. Краљ Александар  и Краљица драга су сахрањени у крипти  цркве Св. Марка у Београду. Велимир Михаила Теодоровић почива на Новом гробљу у Београду итд.

 

 

Породично стабло


1.      Господар Јаков Обреновић (око 1767-1817). Био ожењен Ђурђијом (око 1777-1847)

                                                       

1.      Самуило Јаковљевић (?-1824), Архимандрит Каленићки

2.      Петар Јаковљевић (погинуо 1812. - без потомака)

3.      Ђорђе Јаковљевић (1799-1845). Био ожењен Кристином (око1800-1855/1860)

1.      Грујица Јаковљевић (1821-1870). Био ожењен Петријом (1823-1870)

1.      Петар Јаковљевић (1851-1907).Био ожењен Јеком(1851-1905)

1.      Милош Јаковљевић(1881-1913). Био ожењен Љубицом, рођеном Јефтовић(1882-1915)

1.      Станимир Јаковљевић(1912-1990).Био ожењен Живком, рођеном Повреновић(1923-1998)

1.      Србољуб Јаковљевић (1941-  )

2.      Слободан Јаковљевић (1948-  )

4.      Мирјана ( ?-1836),  била удата за Стевчу Михаиловића (1804-1888), имали су три ћерке

5.      Ружа

6.      Дмитра (1818-1878),  била удата за Тривуна Новаковића у Брусницу

1.      Михаило Новаковић (1849-1929)

1.      Милорад Новаковић (1901-1967)

1.      Милутин Новаковић (1925-)

2.      Милан Обреновић (око 1770-1810), Војвода Рудничке нахије. Био ожењен Стојом (?-1813)

                     

1.      Христифор Обреновић (1802-1825)

3.      Стана Обреновић, удата за Саву Николића у Добрињу.

 

4.      Милош Обреновић (1780-1860), Кнез Србије. Био ожењен 1804 Љубицом Вукомановић (1788-1843).

                                  

1.      Петрија Обреновић (1808-1871), удата 1824. за Теодора Бајића од Варадије.

2.      Савка (Јелисавета) Обреновић (1814-1848), удата 1831. за Јована Николића од Рудне (1810-1880).

 

3.      Милан Обреновић (1819-1839), Кнез Србије

                                        

 

4.      Михаило Обреновић (1823-1868), Кнез Србије. Био ожењен 1853 Јулијом Хуњади (1831-1919), грофицом.

      

1.      Велимир Михаило Теодоровић (1849-1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус.

5.      Тодор Обреновић (умрло као дете)

6.      Марија Обреновић (умрло као дете)

7.      Габријела Обреновић (умрло као дете)

 

5.      Господар Јован Теодоровић Обреновић (1787-1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Круном Михаиловић (1797-1835) па Аном Јоксић (1818-1880).

                                     

1.      Обрен Обреновић (1818-1826)

2.      Јелисавета (Савка) Обреновић (1828-1834)

3.      Анастасија Обреновић (1839-1933), удата 1858. за Теодора Алексића од Мајне (1825-1891)

4.      Ермила Обреновић (1844-1918), удата 1860. за Николу Чупића, па 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832-1886)

 

6.      Господар Јеврем Теодоровић Обреновић (1790-1856), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796-1881).

                                       

1.      Милош Обреновић (1829-1861). Био ожењен 1851 Маријом  Катарџи (1831-1879).

 

1.      Милан Обреновић (1854-1901), Кнез и Краљ Србије. Био ожењен 1875 Наталијом Кешко (1859-1941).

                                  

1.      Александар Обреновић (1876-1903), Краљ Србије. Био ожењен 1900  Драгом Луњевицом-Машин (1867-1903).

                                                                                   

2.      Сергије Обреновић (1878-1878 )

3.      Ђорђе Обреновић (1889-?), ванбрачни син Краља Милана и Артемизе Христић.

1.      Стефан Обреновић

1.      Панта Обреновић (?-2002), оснивач и председник „Фонда Обреновића“ у Паризу.

2.      Томанија Обреновић (1852)

2.       Јелена (Јелка) Обреновић (1818-1844), удата 1834. за Константина Хадију

3.       Симка Обреновић (1818-1837), удата 1834. за Јанаћа Германа

4.      Анка Обреновић (1821-1868), удата 1842. за Александра Константиновића.

5.      Јекатарина Обреновић (1826-1848)

6.      Стана Обреновић (1828-1842)

 

 

 

Контакт информације

  • Краљевско-Кнежевска Кућа ОБРЕНОВИЋ
  • Удружење менаџера Србије
  • Јурија Гагарина 162/24, Нови Београд, Србија
  • емаил: prof.dv@sezampro.rs
  • Телефон: +38163306318

Твитер вести

Loading